ФИЛОЗОФИЈА И МАСОНЕРИЈА

Bearing the Torch to Illumine the Human Mind

Филозофија је древна људска традиција. То је пракса разматрања природе и науке. Била је пратилац Мистичних Школа од њиховог оснивања. То је живи организам и његово куцајуће срце је разговор који се води већ хиљадама година. Овај разговор је разговор о људској историји, о великим умовима човечанства који су вековима разговарали једни са другима, и представља експоненцијално стварање људске мудрости.

Филозофија, барем на Западу, у великој мери почиње од Грке. Али, не може занемарити филозофе антике, мудраце Индије и Далеког Истока или мудраце и жене Египта и субсахарске Африке. Трагаоци за истином и мислиоци удаљених култура остају нам непознати, а на те филозофе раног Средоземља сигурно је утицала старија традиција мудрости, али и филозофија Запада - а Слободно зидарство је западњачка мистеријска традиција - потиче од великана грчке филозофијe.

Почевши од милезијске Школе у 6. веку, грчка филозофија означава почетак бележења размишљања Универзума западњачким умом. Филозофи попут Thales-а и Anaximander-а били су опседнути елементарном природом Космоса и проналажењем кључног елемента из којег су створене све ствари. Грци су вековима покушавали да продру у тајну Природе пре него што је Питагора, мистични зачетник египатских школа, који је револуционирао нашу мисао својим заиста древним увидом у математичку природу стварности, концептом који и данашњи физичари још увек осветљавају . Основао је школу иницијације која је пуштала своја филозофска учења подједнако и мушкарцима и женама и све док га незнана руља није срушила на земљу, деценијама је била центар за мистичне инструкције. Из те школе потиче Сократ и његов ученик Платон, два филозофска великана који би до данашњег дана чинили темељ западног друштва и који су поставили темеље за појаву филозофија Атомизам, Цинизам и Скептицизам.

Неколико векова касније, Zeno of Citium настаје и слави врлине стоицизма, филозофске окоснице Римског Царства и самог слободног зидарства, филозофије логике и разума која је охрабрила појединца да формира лични етички систем и покорава се немилосрдно и без компромиса. Marcus Aurelius, краљ филозофа раног Римског царства, марширао би овом филозофијом по медитеранском свету и оставио свој утицај где год је завладао. Следили су стопама његових легионара Митрајски култисти, који су основали тајне ложе, посвећене поштовању њиховог бога ратника и заштитника врлине, Митра.

Са успоном Хришћанства и падом Римског Царства дошли су рани црквени оци и идеје Теургије и појава Неоплатонизма. Усредсређене на проучавање људске душе, Неоплатонске идеје биле су идеалан филозофски пандан недавним Христовим откривењима и пратиле су мистичнији напретак Хришћанства јер су кроз векове прешли у гностицизам. Док су ходочасници преплавили Свету Земљу, они су ступили у контакт са древним филозофским традицијама Арапа и исламских мудраца. Астрономија, хемија, математика и теологија поново су уведене у Хришћанску Културу чији је напредак заустављен након пада Римског Царства и силаска у Мрачни Век.

Овај сусрет филозофских хемисфера још једном је запалио пламен мистерија успостављањем Витезова Темплара, Малтешких Витезова и бројних других езотеријских и витешких редова који су били посвећени очувању хришћанске вере и филозофије. Током историје се тврдило да такви редови нису пуки монаси ратници, већ уместо тога откривачи и наследници мистичних учења и филозофија који су их навели да траже одговоре на древна питања у пустињама Свете земље. По повратку у Европу из ове кампање, Оперативни Зидари подигли су Готске катедрале и оне су служиле као центри мудрости и учења за развој Хришћанске Филозофије. Како је почела да се појављује доба Ренесансе, филозофија је поново процветала у Западном Свету. Макијавели, Коперник, Галилео и многи други обновили су разговоре о филозофији, све у озрачју мистерије и сплетки док су се широм Европе појавила тајна друштва и иницијативни обреди. Алхемичари, Розенкројцерии и новопристигли Исмаилијски Мистичари и Кабалисти Јудеје сви су они инспирисали почетну филозофију Ренесансе. Говорило се да је Францис Бејкон, полимат, дворски шпијун и филозоф. Био је члан и Розенкројцерског друштва и Слободних зидара, а његово дело Нова Атлантида оставило је историчаре и масонске научнике подједнако са многим загонетним траговима о правом пореклу његове филозофије

Бујност и раскош ренесансе на крају су уступили место рационалности филозофске ере просветитељства. Ово је било доба научног напретка, практичне примене учења филозофије и идеја мистика. Из тог доба су тако велики научни, стваралачки и књижевни умови као што су Sir Isaac Newton, John Locke, Mozart и Voltaire, у својим разним делима, алегоријом и симболом истицали врлине Заната. У то доба нису цветеле само наука и филозофија, већ је и Масонерија пролазила своју спекулативну трансформацију и њени иницирани ће наставити водити револуције у науци о политици и књижевности. Управо је жариште просветитељства за Истином и Разумом на крају довело до поновног успона мистичне филозофије крајем 19. и почетком 20. века рађањем бројних окултних друштава, а врхунац је био стварање и ширење Теозофског друштва - организације посвећене хармонично уједињење филозофије, науке, вере, мистике и окултизма.

Кроз историју је филозофија ишла руку под руку с мојом Мистеријом. Где год су постојали они древни обичаји човечанства који желе да уздигну душу и убрзају еволуцију, тамо се такође појавила филозофија и горућа жеља да се једном заувек зна шта је то што лежи у средишту велике мистерије коју ми доживљавамо. Све док постоје људски умови који разматрају ову велику загонетку, и Филозофија и Мистерије ће издржати, а сваки ће обавестити друге док заједно подижу човечанство.