АЛХЕМИЈА И СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО

The mysteries of Substance, Form and Essence.

“There was an old belief that in the embers
Of all things their primordial form exists…”
~ Henry Wadsworth Longfellow

Алхемија је дубок систем духовног, филозофског и интелектуалног истраживања. Има богату и бурну историју која се протеже кроз године, културе, религије и друштвене традиције. Порекло речи је двосмисленије од њене историје са тачно непознатим почетком. Међутим, кроз Плутархове књиге и друге референце, може се повезати с арапским и грчким наследством. На арапском језику значи "the" и - Khemia, "копно црне земље"; древно име, можда, за Египат. Грци су користили- Khymatos-, да означе „оно што се излије“. Независно од места рођења имена алхемија, њена нејасност није изненађење због непрестане мистерије која је замаглила ову вековну уметност и довела до њеног грубог неразумевања у модерном времену.

Постоји неколико облика Алхемије због њених далекосежних утицаја и због тога што се различити практичари шире из Старог света у Нови. Међутим, традиција западноевропске алхемије је да масонарство има изразито близак однос, с тим да је њихово заједничко путовање почело у хеленистичком добу кретањем средњовековног и ренесансног доба и преживљавањем доба просветитељства, као и неизвесности савремено доба. Секуларно веровање сводило је Алхемију на старинску науку неприкладну за модерног човека, која је цењена само као претходница данашње хемије. Алхемија је, истина, много више од погрешних схватања и подцењености. Попут Масонерије, то је посуда која носи велику тајну и одржава окултну поруку за оног је спреман, може је опажати у својим бесконачним слојевима.

“Алхемија је симболичка наука о природним облицима заснована на подударности између различитих нивоа стварности и коришћењем… симболизма да би се објаснила духовна наука о души.”
~ Seyyed Hossein Nasr

Са ушима које слушају и уснама запечаћеним, Алхемијски Слободни Зидар пронаћи ће херојско путовање зрело са симболизмом и искушењима. Масонска Ложа није за разлику од лабораторија алхемичара, супстрата на којем алхемичар ради. Сваки Степен који Масон има је и микрокосмичко и макрокосмичко искуство седам корака (и више) алхемијског путовања. Микрокосмос се налази унутар сваког Степена са Масоном који је подвргнут прописаним експерименталним условима уграђеним у сваки одређени Ритуал у настојању да подигне базичне вибрације и уклони нечистоће материјала које омета Божанско. Масон мукотрпно ради на себи у непрекидном настојању да усаврши себе,обрађујући се као камен. Макрокосмос је врхунац свих кушњи и невоља постављених Масонским Степенима, сукцесивно узастопно, за прочишћавање супстрата у Божанску суштину састављену унутар сваке особе; достизање Филозофског Камена.

“Ми смо главни Алхемичари: можда нисмо открили како да од злата направимо олово, али ми смо у стању да од неба направимо рај, пакао из неба и чистилиште из ничега.”
~ Khang Kijarro Nguyen

Филозофије Алхемије и Слободног Зидарства конвергирају се на више начина. Постоје, међутим, кључни аспекти у којима се они разликују. Алхемија је по себи индивидуалистичка, пут намењен за спасење појединца; будући да је Масонерија заједничко искуство намењено савршенству свих. Алхемичари су ретко учествовали у преношењу своје уметности. Своја открића откривали су симболичким језиком познатим само одређеном алхемичару; знање се секвестрира у њиховој личној лабораторији и библиотеци. Врло мало је преузело приправнике да наставе своје духовне истраге и тако се мало тога разуме из преосталих дела. Изванредни научници попут Сер Исака Њутна, нису Алхемију сматрали секундарним у својим научним радовима. Заиста су многи били практичари и интегрисали су алхемију у своје емпиријске студије. Њутново опсежно алхемијско дело, деломично и данас преживљава, мада постоје велике потешкоће у тумачењу његових списа због горе наведеног разлога. Тамо где Алхемија искључује, Масонерија укључује и верује у моћ преношења знања и дељења нечијег дела. Потрага за алхемијским Филозофским Каменом од Масона - каменом који претвара све духовне нечистоће у златну Божанску Природу - није тражена за индивидуалну употребу, већ у сврху приближавања целог човечанства у својој еволуцији.

“За алхемичара примарно није искупљење човек, већ божанство које је изгубљено и спава у материји.”
~ Carl G. Jung